Crkva

Porodica
Mlad se Đorđe zamonašio. Mati Zora mu je bila slabašna, krhog zdravlja, žena ćutljiva i povučena. Nikada nije išla po komšiluku niti su se kod njih u kući raspredale kojekakve priče. Spustila bi jelo na sto tiho se zatim povlačeći u sebe. Soba u zadnjem delu kuće, hladna i bela, uvek sveže okrečena, stari krevet od hrastovine, dva ćilma na zidu i krpare prostrte po drvenom podu. Ležala bi dugo, sama, prekrivena teškim pletenim jorganom od vune, bleda u svojoj lepoti. Jedino društvo joj je bila Biblija. Već godinama je bolovala od neke čudne slabosti organizma i malokrvnosti. Otac je dosta radio u polju i često joj brao koprive i zelje ne bi li se oporavila. Kad bi joj bilo malo bolje, sedela bi u dvorištu i vezla stoljnjake mada joj je sunce dosta smetalo. Otac bi je u tim trenucima nežno pomilovao po dugoj kosi i setno pomenuo dan kada su se iskrali. Seća se od malena Đorđe svog oca kao radnog i poštenog čoveka koji trpeljivo podnosi udarce sudbine. Jedina radost u kući bila je njegova mlađa sestra Jelena. Vesela kao prolećno cveće, pomalo plahovita, svašta se po varoši o njoj pričalo. Nekako je štrčala. Plela bi venčiće, kitila glavu i šetala po šumi, dovoljna sama sebi. Želja joj je bila da ode u veliki grad i uči za doktora.
Đorđe je od malena pratio popa Irineja u stopu, vredno pridržavao sveću o slavi, poštovao post i svako crveno slovo. Kada mu je majka umrla, mirno je prihvatio smrt jer se u Bogu upokojila. Rešio je da zamoli oca Irineja da ga preporuči na Svetu Goru. Sestru su mu primili na Univerzitet i već je spremala moderne haljine za gradski korzo. Otac je samo naglo zaćutao i kao da je odjednom ostario... Dugo je nemo šetao kroz kuću i milovao Zorine ćilime.
Putešestvije
            U svitanje tog prolećnog dana stiže Đorđe na Svetu Goru. Nekoliko sati su se peli uzbrdo sa monahom Zaharijem. Đorđe je povremeno zastajao, gledao u more i upijao miris tek procvalog nara. Zaharije ga opomenu da požuri jer ih starešina manastira već čeka. Odmah su mu izdali legitimaciju, smestili u ćeliju i odredili dužnosti. Vredno je Đorđe obrađivao manastirske posede radeći za opštu dobrobit uz pomoć svoje nove braće u Hristu. Uveče bi se svi zajedno molili za spas svih grešnih duša ovog Sveta. Posle večernje liturgije, pisao bi sestri pisma kako je našao mir u postu i molitvi, blažen i siromašan duhom jer njegovo je Carstvo Nebesko. I da obilazi oca.  
            Te godine, brat Zaharije se nazimu teško razbole. Čak mu je i starešina dao razrešenje od Božićnog posta. Bdeo je Đorđe nad njegovim uzglavljem i molio se za zdravlje i oporavak. Iznenada te noći, pred zoru, Zaharije poče da iskašljava krv. Otrča Đorđe po starešinu da hitno dovedu doktora. Zalupa na teška manastirska vrata dok je zvuk metalnog obruča samo odzvanjao ponirući u podzemne katakombe. Reši Đorđe da uđe bez poziva u tajne odaje Svetih Otaca.
Otkrovenje
            Oca Simeona Đorđe nađe kako leži na teškom otomanu uzdignute odore. Pored njega, mladi monah Kalist, golišav, pospan i razigran. Otac ga hrani grožđem i poji starim manastirskim vinom. Iz drvenog kovčega okovanog gvozdenim okovom, prosuti zlatnici. Videvši Đorđa, prekri Kalist svoj stid mantijom i odmahnu naglo rukom. Čaša od teškog češkog kristala tupo udari o pod. Bordžije u razvratu, đavolji u bludu carstva zemaljskog. Prizva Đorđe Presvetu Bogorodicu u pravdi Boga, dograbi njenu ikonu sa zida i raspali po obojci. Otac Simeon zgrabi teški zlatni krst optočen smaragdima i rubinima i uzdiže ga iznad glave. Ikona se prelomi. Zvona za jutarnju liturgiju se oglasiše.
Raskol
            Dozvaše monasi jedan drugog upomoć da rastavljaju zavađenu braću. Vekovima uskomešano bratstvo, raspalilo se prvom varnicom. Progovori monah Arsenije, prvi pretendent na mesto starešine manastira, godinama drugi u ierarhiji. Dugo je zborio protiv Oca Simeona. Ostali se uskomešaše, nekoliko najhrabrijih izlomi ikonostase i kandila. Đorđe se skršen vrati u svoju ćeliju i zateče brata Zaharija mrtvog na postelji. Iz ruku mu je visila brojanica. To jutro pređe u Zilote.
Pakao
            Ne prođe dugo i tog leta Gospodnjeg Đorđa baciše u solunsku tamnicu. Odveli su ga tajno jedne olujne, tamne noći. Grmelo je nad Svetom Gorom, samo nebo se otvorilo i svi monasi su se kleli da su videli Svetog Georgija kako odašilje koplja i munje. Uzburka se more, zaklatiše kandila, pogasiše sveće. Neki čudni vetar dunu sa juga i donese Đorđu miris paljevine. Okrete se i vide manastir u plamenu. Ikona Presvete Bogorodice zaplaka pred nepravdom.
Tamničenje
            Udisao je Đorđe miris mora koji bi mu povremeno nanosio vetar iz stare solunske luke na prozor njegove male ćelije. Jednom mu je sleteo beli galeb i Đorđe to vide kao znak sa neba. Ubrzo mu je država dodelila advokata, mladog fićfirića, grešnog ali u grehu nasmejanog. Dolazio bi mu kasno izjutra bunovan posle bančenja i ohrabrivao ga da sve kaže časnom sudu jer je Ocu Simeonu kucnuo čas i čeka ga strašna kazna zbog državne imovine kojom se koristi a ne uplaćuje ni porez ni namete. Rasprodao je i stare svetogorske vinograde potpuno samovoljno a zatim dao nalog da se Ziloti odbace i prognaju sa Svete Gore govoreći kako su sekta i grešnici. Na sledećem saboru, Simeon je i naredbu izdao da se pređe na novi kalendar stavljajući štambilj na protokol izmirenja sa Katoličkom crkvom. Odmahnu Đorđe glavom i vrati se tišini svoje molitve.  
Depeša
Dan pred strašni sud, stiže pismo Đorđu od oca Arsenija. Stupio je na mesto starešine Manastira kad su Oca Simeona odveli u aps. Otvori Đorđe pismo zapečaćeno suvim pečatom od voska. Ruke su mu drhtale.
¸¸Brate u Hristu, seti se reči Gospoda našeg: Blaženi ste kada vas sramote i progone, i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili i proroke pre vas.
Istraj u veri, ne govori na sudu loše o svojoj braći, biće volja Božja i nek im Svevišnji sudi. I ako te pitaju išta o manastirskim spisima i parcelama, ne otkrivaj neprijatelju crkvene tajne jer zmije vrebaju sa svih strana i žele da nam uzdrmaju Veru. Pravoslavlje je napadnuto iznutra, crv sumnje izjeda, stado nam se razbežalo. Besedim svaki dan posle liturgije i šaljem poslanice svima, pisao sam i Patrijarhu jerusalimskom, pomoć stiže iz Atine, istraj da se ponovo okupimo na Svetoj Gori, daće Bog. I očekuj uskoro moju posetu. Do tad, nek te Presveta Bogorodica štiti pod svojim plaštom.
Tvoj brat u Hristu
Arsenije¸¸
Sud
Osta Đorđe čvrst u veri svojoj i tako i uđe u sudnicu, ogrnut blistavim plaštom Majke Božje. Pogleda u Svetu ikonu iznad sudije, prekrsti se, sede i ne progovori ni reči. Advokat zatraži prekid rasprave i Đorđa odvedoše u sporednu prostoriju. Vlasti mu ponudiše nagodbu ako posvedoči protiv Oca Simeona uz napomenu da je sa Svete Gore već prognan za stalno. Seti se Đorđe reči Oca Arsenija i samo se osmehnu lukavoj zamci neprijatelja. Vratiće se on u Manastir, prečišćen ovaj put od greha i bluda.
Osudiše ga i vratiše u tamnicu.
Rasplet
           Uzalud je čekao Đorđe posetu Oca Arsenija. Poslanik iz Atine, po nalogu Patrijarha, donese vest Arseniju da se tiho povuče jer je došlo vreme. Oca Simeona već ispituju o manastirskim posedima i ucenjuju skandalom zbog mladog monaha Kalista ako ne uplati državi namete. I ako Otac Simeon progovori – reći će sve i o onim menicama izdatim u Jerusalimu na Arsenijevo ime. I da je sve vreme znao za prodaju parcela i raznošenje manastirskog blaga ubirajući udeo za sebe. Zaćuta Arsenije, tiho pokupi svoje odežde, poljubi krst i izgubi se u noći.
Epilog
            Dade Otac Simeon deo manastirskog blaga sudiji a tužiocu dve parcele pored mora da mu smanje dadžbine, otpišu kaznu i zataškaju slučaj. Ponosno kroči na tlo Svete Gore i sazva sabor u konaku pored crkve. Saopšti braći da je nečastivi pobeđen, ljaga sprana sa njegovog imena i da se vrate svom radu i molitvi jer je njihovo Carstvo Nebesko. Pozva mladog Kalista k sebi i nastavi da se sladi svojim carstvom ovozemaljskim. Otključa tajnu odaju teškim ključem sa svežnja koji mu je uvek visio oko ruke. Rasuše se dukati po drvenom podu. Kalistu reče da sakupi hrpu jer očekuje načelnika okruga – samo je još on ostao da mu se razduži. I naredi mu da donese najbolje vino iz starog podruma.
            Đorđa je samo sestra Jelena posećivala jednom godišnje. Rekla mu je da je prodala nasledstvo sa majčine strane i ponovo se obratila advokatu u nadi da će im sud prihvatiti žalbu. Đorđe joj reče da ne čini ništa i prihvati volju Božju. Ali njoj ne dade đavo mira.
Đavo
Spakova se Jelena i ode iz Soluna pravo za Beč na simpozijum lekara da urgira kod svog profesora. Molila ga je da poseti Đorđa i izda sertifikat o njegovom teškom zdravstvenom stanju. Platila mu je put i boravak pored mora jer mu jodisana slana voda čini dobro plućima.
Pregleda odmah po dolasku primarijus Đorđa, izda dokumenat, udari pečat i predade advokatu. Advokat, fićfirić ali oštrouman, ugrabi priliku i zamoli doktora da doda nekoliko reči i o mentalnom stanju bolesnika da i tu činjenicu stavi u spise. Primarijus pozva Kostu, svog starog učenika iz Soluna, sad već psihijatra u duševnoj bolnici. Ispita on pacijenta sa svih strana i poče Đorđe da priča: o grehu i volji Božjoj, o bludu i slabosti, o pohlepi i požudi i veri svojoj koja će ga spasti. Kosta primeti kako je mršav i slabašan i upita ga jede li šta. Đorđe mu reče da pogleda ptice nebeske koje ne seju, ne žanju a Otac ih Nebeski hrani i pozva se na reči Gospoda svoga i reče da će uskoro izliti jarost svoju na Simeona i navesti gnev svoj sudeći mu po njegovim putevima. Doktor se povuče i zatraži hitan sastanak sa advokatom. Predade mu svoje stručno mišljenje napismeno i ode.
Sledećeg jutra, ne gubeći vreme, poseti Jelena advokata, zatraži uvid u dokumentaciju, isčita spise i reče mu da uz nove dokaze dejstvuje još sutradan i zahteva ponovno zasedanje suda. Dade mu pismeni nalog i uz potpis, predade i paket iz Beča za sudiju. Nek detaljno razmotri predmet. Među sitnim kolačima od najfinije glazure, podugačka koverta. I da mu poruči da ne brine za majku i njene vene, banja će delovati blagotvorno, primiće je lično glavni lekar, već je sačinila dopis. Nek ne izlazi na sunce mnogo u međuvremenu.
Opčinjen lepom Jelenom i njenim borbenim duhom, pozva je advokat da joj pokaže čari starog grada i mediteranskog gurmanluka jer mu je merak. Uz zvuke brodova koji su pristajali, krike galebova, među teškim zidinama, u sutonu te večeri zavede Jelena advokata. Privi se uz njega i došapnu mu  kako joj je brat poverio da su veliki novci u pitanju i ogromna nepravda učinjena i da utiče na sudiju sutra da se stane na put krađi manastirskog blaga. Izričito mu napomenu da sudiji prenese poruku tačno tim rečima. 
Poseti advokat sudiju još sutradan i pozva se na poremećenu psihu, neuračunljivost Đorđa i njegovo uopšte narušeno zdravlje tražeći preinačenje kazne. Predade mu poklon, pozdravi bolesnu majku i zamoli ga da stane na put krađi manastirskog blaga. Sudija tako i učini i pusti glasine da je Đorđe progovorio i čak mu i tajne akte predao koji su sad u posedu časnog suda i dokazuju krivicu Oca Simeona. Ubrzo mu dođe u kancelariju poslanik sa Svete Gore, mladi Kalist, pismonoša sa podebelom kovertom i pismenom ostavkom Oca Simeona. Iz zdravstvenih razloga se povlači kako je naveo. Pregledao ga je lično čuveni bečki primarijus i naredio mirovanje.
Posle godinu i po dana strašnih muka, Đorđa pustiše na slobodu.
I udahnu Đorđe duboko miris pravde, kročeći smelo napred, prizva Sve Svete, zahvali im se i grleći sestru reče joj da mu je želja da se istog dana vrati na Svetu Goru i radi sa braćom na obnovi izgorelog manastira. Jelena mu saopšti da je kući čekaju muž i dete i da ne gubi ni tren već da pođe sa njom jer im je otac na samrti a nad zemljom se nadvijaju ratni oblaci. Ni da čuje Đorđe o povratku, rešen da istraje u veri svojoj. Jelena reče bratu da poštuje njegovu volju i kad je već tako, saopšti advokatu da je vreme da sačini one preporuke za Đorđa. Osmehnu se Đorđe jer radost je njegova u molitvi i zahvali se ponizno na pomoći. Advokat mu saopšti da će napisati preporuke već sledeće nedelje, da se strpi nekoliko dana i pođe kući za sestrom jer se na Svetoj Gori ovih dana spremaju velike promene. I da ništa ne brine jer on po službenoj dužnosti budno prati korespondenciju jerusalimskih starešina koji ovo vreme opisuju kao vreme buđenja gneva Gospodnjeg. Obavestiće ga čim kucne pravi čas da se zada konačni udarac zveri uz pomoć braće u Hristu. Značajno ga pogleda u oči i reče mu da ih ima dosta. Spremni su, čekaju u senci. Nek bude kod kuće i nek spreman očekuje poziv. Njihovo vreme tek dolazi. Đorđe odlučno klimnu glavom i pođe za sestrom. Jelena ga zamoli da im upali sveću za put u sudskoj kapeli. I jednu svom braniocu za zdravlje jer ga strašno muči jetra. Okrete se Đorđe i ode da pali sveće i čita molitve dok se Jelena opraštala sa advokatom. Rukova se, zahvali na preporukama, čvrsto mu steže ruku i savi prste. U ruci mu osta zgužvan svežanj novčanica. Na nebu kriknu galeb. Đorđe se osmehnu. A i Jelena. Ko Bogu ko Mamonu.

Project Tags

Inspired by this project? Showcase projects you’ve worked on and inspire other people.

Like what you see? Be the first to leave a comment for Natasa!

Add comment
Writer / Translator